Biciklom do zdravlja!

Bicikl je nova “Jedna jabuka dnevno”.

Pročitah negde tako jednom i pomislih da ja ipak malo bolje varim jabuke nego aluminijumske ramove.

Nisam imala ovo u vidu

Nisam imala baš ovo u vidu

Šalu na stranu, bicikl zaista ima mnoge prednosti I kada bi svi mogli bar pola sata dnevno da odvojimo za vožnju imali bi smo zdraviji pa i lepši život.
A kada bi biciklistička infrastruktura bila razvijenija kod nas, mogli bi smo koristiti isti, kao prevozno sredstvo. Zamislite samo koliko bi novca uštedeli na benzinu.Mnoge kompanije, u inostranstvu, ohrabruju svoje zaposlene da koriste bicikl – jer aktivniji radnik je is srećniji radnik, a često dobijaju i novčanu stimulaciju za korišćenje bicikla. Umerena fizička aktivnost pomaže imuno-sistemu u borbi protiv virusa i bakterija pa se kroz neko istraživanje došlo do zaključka da se upola manje razboljevaju oni koji voze bicikl, nekoliko puta nedeljno, u odnosu na one koji se posle posla zabodu na kauč, ispred televizora.

Znači, da bi bili zdravi i fit moramo biti fizički aktivni. To je svima jasno, bombarduju nas sa svih strana o tome koliko je bitno da se krećemo. Regularna fizička aktivnost sprečava razvoj različitih ozbiljnih bolesti kao što su – problemi sa srcem i krvnim sudovima, diabetes tipa 2, artritis, pa čak i nekih mentalnih bolesti. Međutim, ako ljudima ne objasnis u detalje šta oni mogu imati od toga što će se aktivirati, zadržaće se priča samo na zastrašivanju. A niko ne voli da bude zastrašivan.

Svaka aktivnost je bolja nego sedantan način života. A ono što je sjajno, kod bicikla, jeste da mogu svi da ga voze, bez obzira na nivo kondicije (osim ako ne postoji neki medicinski razlog koji bi ga isključivao u potpunosti, što je redak slučaj)

Bicikl je aktivnost koja može da bude niskog inteziteta (kao i visokog) i zglobovi i tetive ne trpe veliki napor pa se i osobama koje imaju prekomernu težinu preporučuje u redukciji kilaže, pre nego bilo koja druga aerobna aktivnost (bar dok se kilaža ne dovede u neko stanje gde zglobovi neće biti preopterećeni).

Kao što sam rekla, bicikl je, mahom, aerobna aktivnost pa će kardiovaskularni sistem biti uposlen i jedan od najefektivnijih treninga.

Srčani udar i visok pritisak spadaju u najčesća oboljenja kardiovaskularnog sistema. Kada redovno vozite bicikl, srce će jačati i postepeno smanjivati puls koji imate u mirovanju. Sto bi značilo da sa porastom kondicije vaše srce manje koristi svoje kapacitete. Tj. prostije rečeno – jača, jer jaka pumpa i nema potrebe da radi na maksimumu, zar ne?

A pošto sam pre određenog vremena pisala o srčanom pulsu, kliknite ovde da pročitate detaljnije šta je u stvari pisac hteo da kaže.

Dijabetes tipa 2 je izgleda postao „in“ bolest poslednjih decenija. Ogroman je porast obolelih a razloge koje navode stručnjaci jeste (veoma loša) ishrana i neaktivnost. Insulin se luči u pankreasu i ako ga nema dovoljno – dobija se šećerna bolest. Ako ga ima previše imamo povećan nivo insulina. Ni jedno ni drugo ne valja, kada se pređe granica. I u zavisnosti od toga šta jedemo, luči nam se određena količina insulina. Insulin nam pomaže da šećeri iz hrane budu uneseni u mišiće kao gorivo – ako nema dovoljno insulina ili se na bilo koji način insulin ne koristi dobro – neće se ni dovoljno goriva dostavljati mišićima. Trening kombinacija aerobnog treninga i treninga snage (a na biciklu možete imati oba!) poboljšava insulinsku osetljivost, pa se obolelima od dijabetesa tipa 2 i preporučuje da se bave sportom!

Ljudi koji pate od depresije, anksioznosti, visoke količine stresa mogu imati koristi od bicikla takođe.
Bicikliranje pomaže u borbi protiv hormona kortizola, poznatog kao hormon stresa. Spavaćete bolje jer kortizol, prvenstveno, napada naš san. I stvara šlauf oko stomaka, koji nam na duže staze može napraviti mnogo problema. O kortizolu i drugim hormonima pročitajte ovde!

Kod depresije i anksioznosti čak i kratka fizička aktivnost može doneti poboljšanja – po nekim analizama posle kratke vožnje su bili smanjeni simptomi. Sasvim dovoljan razlog kada se osećate „down“ da odete na jednu kraću vožnju…

Samo… Ne znam kako bi oni koji pate od anksioznosti reagovali, kod nas, u Beogradu u vožnji (#onokad se osećaš na biciklu kao meta u pucačkoj igrici)… Ali to je neka druga tema.
Bicikliranje pomaže i funkciji mozga. Povećava se prokrvljenost pa dolazi veća količina kiseonika, što ume da pobudi i regeneriše receptore. Da bi mozak normalno funkcionisao on je zavisan od kiseonika (i glikoze) koji se dostavljaju putem krvi, jer je on koristi oko 25% kiseonika iz krvi (srce koristi oko 5% kiseonika recimo, pa mozak spada u velike potrošače). U slučajevima smanjene količine kiseonika izazivaju se poremećaji u funkciji mozga. Bez kiseonika, moždane ćelije jako brzo odumiru.

Ako vam je cilj smanjenje kilaže – bicikl proždire kalorije! Prosečan čovek troši oko 700 kalorija na sat vremena, srednjim intezitetom. Četiri puta nedeljno po sat vremena, imate 2800 kalorija u deficitu (jedan kilogram masnoća je, manje-više 7000 kalorija). Da idete dva puta nedeljno na posao biciklom, imali bi svakog meseca 1kg masnih naslaga manje. Moja preporuka je da nađete stazu, koja je ravna i na kojoj možete, bez stajanja, minimum 30 minuta da vozite, da bi održali intezitet treninga. Kada steknete neku bazu – nađite neko brdo, uz koje bi vam trebalo nekih 3,4 minuta da se uzverete, na vrh, tako da vas bicikl tera da ustanete sa sedišta (sica). Ovo će vam promeniti trening i biće uključen i gornji deo tela a srčani puls će se podići.

A videli ste, verovatno, neku biciklističku trku i videli ste kako svi imaju noge zategnute, kao vreteno! Kvadricepsi, zadnja loža, gluteus, listovi, stomačni mišići rade sve vreme!

 

Vodite računa o sigurnosti!

Kad izađete na drum otvorite četvoro očiju jer se, nažalost, događaju nesreće biciklistima. Imala sam dosta neprijatnih situacija gde te, jednostavno, ne vide u saobraćaju. Zato je bitno da se vodite pravilima, kao da ste u motornom vozilu. I da koristite „hand signals“ (pritom ne mislim na srednji prst, mada na putu često dolazim u iskušenje da se neverbalno izrazim)

Signali u vožnji

Signali u vožnji

 

Kaciga je obavezan deo opreme i kao što su meni govorili iskusni biciklisti sad ja vama prenosim – i najeftinija kaciga je bolja nego da je nemate. Kaciga vam treba samo jednom u životu!

Pravilno postavite kacigu!

Pravilno postavite kacigu!

 

 

Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Blogger Network Adria. Pridružite nam se na Biciklijadi u nedelju, 17.05 u 11h, na Trgu!

Comments

comments

Iron Mima

Runner/triathlete, IRONMAN Wannabe, blogger wannabe , Software Tester. Bullet-proof

One Comment

Da čujem vaš komentar!