Kako kreirati emociju

Uhvatio me skoro neki ukenjan period, dizvinete.

Pre novogodišnjeg odmora posla koliko hoćes, manjak knjiga za čitanje, ja šmrkava, polubolesna. Situacija beznadežna, nezadovoljstvo na nivou. Ja overanalizator i dekonstruktor svake moguće misli u glavi. Zvučalo je kao zabava delux, u narednom periodu.
Igra “Hajde da svaku misao pretvorimo iz komarca u magarca” je bila jedna od mojih omiljenih mozgalica u vreme kad ne znam šta ću sa sobom (znate ono kad ne možete da se sastavite od obaveza a produktivnost ravna nuli) gde bih se ponekad zapitala šta je, u stvari, ovaj moj pisac hteo da kaze…

Pisac je imao extra smisla za humor… :/

I tako, u tom periodu naletim na neke magazin tekstove, na temu “Kako pomoći sam sebi, kad ti nema pomoći” a da pritom, ne mislim na one “Obnovite garderobu (dok ste pod stresom)” niti “Izađite sa prijateljima u sred radne nedelje” jer oba vode ka minusu banci a bar jedno od ta dva žestokom mamurluku sutradan na poslu.

Iako većinu tih tekstova u pokušaju da mi pomognu, smatram da bi bili uspešni isto koliko i moj pokušaj da levitiram neki predmed, naleteh ja ipak na neke smislene članke.

Pročitah tako da negativne emocije generišu jos više negativnih emocija, pa se tu stvara „Circulus vitiosus“ iz koga se emocije kao takve, hrane same sobom. Iz tog začaranog kruga se teško izlazi, u mom slučaju samo pošteno isplakanom sesijom.

Ma bolje ja da odem u šoping

Na osnovu toga kako nam je mozak „ispovezivan“ negativne emocije nam mogu prouzrokovati ponašanje kao da smo u epizodu Opstanka – ako posmatramo Hijerarhiju ljudskih potreba, negativne emocije nam šalju fokus na donji deo piramide pa naše potrebe primarno postaju fiziološke (san, hrana, itd) kao i potreba za bezbednošću.

Znači, drmne stres a vi prvo za krevet. Bar je na mene tako delovalo.

Bitan zaključak iz ove priče je da negativna emocija hrani samu sebe, istim emocijama, pa od komarca naprasno postane magarac i naše potrebe krenu sve dalje prema dnu piramide

Dobra stvar je što i pozitivne emocije funkcionišu na isti način!

Kako doživljavamo pozitivne događaje, generišemo pozitivna osećanja , naš mozak gubi uzak fokus i sagledava širu sliku, od one koju imamo kada smo pod stresom, emocije počinju da se množe a mi se pomeramo ka vrhu piramide potreba, gde nam se nalazi samopouzdanje.

I kako se onda osećati dobro kada je beznadežna situacija i sve oko tebe loše?

 

SMEJ SE!

Kažu tako da naš mozak ne zna razliku između pravog i lažnog osmeha. Na osmeh reaguje na isti način otpuštajući „srećnu hemikaliju“ isto kao kada je vaš osmeh iskren! Dakle, jedini trenutak kad je u redu „lagati“ za nešto jeste kad treba da slažete svoj mozak i ubedite ga da i nije sve tako crno!

Raširite širok osmeh onda kada vam je najmanje do smejanja!

Svojevremeno, dok sam se bavila modernim baletom, otkrila sam da posle probe sa primabalerinom ja nemam nikakvih ličnih problema. Hocu reći, bila sam toliko iscrpljena da mi ni na kraj pameti nije bilo da se bavim nekim tamo stvarima, dok se ne nadišem vazduha. Ako i nisam bila iscrpljena, bila sam srećna jer mi je pokret donosio samo radost! Danas pronalazim sreću u dugim trčanjima, praznicima sa porodicom i prijateljima, kvalitetnim knjigama i šoljici kafe.

I naravno, blogovima koji me nasmeju i zabave, kao na primer draga CaraDara i ostatak Coca Cola Bloggers Networks Adria ekipe, sa kojom sam provela predivnih godinu dana!

 

Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria.

Gif the feeling!

 

 

 

Comments

comments

Iron Mima

Runner/triathlete, IRONMAN Wannabe, blogger wannabe , Software Tester. Bullet-proof

2 Comments

  1. Auuu, pored muškaraca koji me iznenade jer čitaju i nebiciklističke postove, kad dođe neko bez djece, posebno sam počastvovana. 🙂 Hvala!

    • Ja sam izuzetno počastvovana sa kakvom sam ekipom u CCBNA!
      A tvoj blog zaista obožavam 🙂
      Pa da jednom opalimo neku biciklističku turu zajedno, božezdravlja! 😀

Da čujem vaš komentar!