Umete li da balansirate?

Sila akcije je po intezitetu jednaka sili reakcije.

Ako ste mislili da ću da vam održim čas fizike, prevarili ste se, mada mi je to bila inicijalna namera, da kroz prizmu jednog fizičkog zakona pogledam u pravcu savremenog čoveka.

Jer, svaka naša akcija ima i svoju komplementarnu reakciju a rezultat (sabiranja) ove dve sile je ravnoteža. Mogli bi taj slučaj nazvati „Balansologija“

Pošto je Balansologija jedan, onako, apstraktan pojam a ja sa svojim poimanjem fizičkog sveta i zakona u istom, teško mogu da prihvatim nešto apstraktno, tako je naći balans u mom životu bio borba par excellence. Oduvek sam se divila ljudima koji su umeli da u svojih 24 sata spakuju mojih 72, kao i da budu na tri mesta istovremeno i da svi oko njih budu srećni i zadovoljni.

A ja, opušteno mogu da kažem da, od vremena pa sad, kod mene balansiranje postoji u smislu „koliko kilometara treba da pretrčim ne bi’ li spržila one dve čokolade od juče“ (rezultat je milion), pa vam baš i nisam najbolja osoba za priču o balansu. Jedino čime se vodim je da kad je privatni život ispunjen i srećan poslovni ide sjajno, pa sam rešila da se u svom životu bavim isključivo stvarima posle kojih ću osetiti zadovoljstvo i sreću.

Međutim, kada je reč balansu u rekreativnom sportu, kako se ne bih povredila morala sam mnogo toga da naučim o svom telu i mehanizmima (kao i da se naučim da se ne zalećem, što baš i nije nešto išlo)

U svakom pokretu imamo mišiće koji primarno učestvuju, i one koji ograničavaju pokret (agoniste i antagoniste). Od agonista se očekuje najveći posao pa se lakše razviju i povećaju, dok su često antagonisti ti od kojih potiče povreda u slušaju da su dugo vremena bili izduženi, ili su nedovovoljno bili vežbani.

Kada se naruši ravnoteža, događa se povreda.

Trkači često zarade povredu zbog toga što misle da je trčanje samo po sebi dovoljno (been there done that and got injured). E pa nije dovoljno, zadnja loža je u mom slučaju bila dosta slabija od kvadricepsa, pa je uz narušeni prednja-zadnja loža balans, koleno počelo da me boli. Povredu vučem od prošle godine i postala je nažalost hronična.

Pa dakle, šta je rešenje (u najvećem broju slučaja)?

Propriocepcija, tj. proprioceptivni trening – pokret i telesno pozicioniranje koje se radi u svrhu jačanja tetiva i mišića.

Propriocepcija podrazumeva osećaj vlastitog tela u prostoru. Da bi vam bilo jasnije šta želim da kažem – zatvorite oči i kažiprstom potražite svoj nos. Osim ako niste cirke, ubošćete ga iz prve.

Propriocepcija se u sportu koristi u svrhu prevencije od povreda. Takođe se može izgubiti ukoliko dođe do povrede. Negde sam pročitala da su oni sa najvećim rizikom za povredu u stvari već bili pretrpeli istu tu u prošlosti. To je slučaj kada se uz povredu ošteti i nervno vlakno, pa pri određenom pokretu mozak biva uskraćen za (ili dobije nekompletnu) informaciju o tom istom pokretu. A onda imamo neispravan mehanizam.

Kako se vežba propriocepcija?

Treniranje propriocepcije se vrši uvežbavanjem, kako mozga tako i perifernih receptora, što bi značilo ako se bavite nekim sportom kod koga često doskačete, bilo bi korisno postaviti telo u položaj pri kome bi se dejstvom sila desila povreda i kontrolisano ga izlagati sili kako bi se proprioceptori prilagodili I telo pozicioniralo u odnosu na uslove. Dakle, postepeno se telo uvodi u pokret.

A pošto nam je propriocepcija urođena, vežbanje može da se radi i zatvorenih očiju, što može da bude ključna stvar u oporavku. Pošto naš sistem za ravnotežu čine vestibularni sistem (čulo za ravnotežu), čulo vida, čulo dodira, proprioceptivni sistem iz receptora na zglobovima i mišićima (tzv. somatosenzorni putevi) i čulo sluha, odsustvo bilo kog od nabrojanih će nam ometati ravnotežu. Onda mozak mora odabrati odgovarajuće čulo kome će verovati da bi formirao motornu komandu. Kada zatvorite oči (ili ugasite svetlo), mozak će se osloniti na druga čula.

Trening propriocepcije je često od strane naučnika dovođen u pitanje, najviše zbog toga što nije najasnije kako je precizno izmeriti. Pošto su ovo neuromuskularne aktivnosti koje koriste neki nivo proprioceptivnih informacija, poboljšavaju se performanse ali ne i sama, urođena nam, propriocepcija.

U svakom slučaju postoje poboljšanja i mogu se prilično brzo očekivati a to nam je sa ove strane jedino i bitno, pa za kraj evo nekoliko vežbi!

 

Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Blogger Network Adria.

Comments

comments

Iron Mima

Runner/triathlete, IRONMAN Wannabe, blogger wannabe , Software Tester. Bullet-proof

Da čujem vaš komentar!