Dragi Dnevniče: Zašto volim da trčim

Eh, da ne bude zabune, do pre jedno 6,7 godina, niko nije mogao ni motkom da me natera da trčim. Tj. Mogao je, ali sam toliko bila tvrdoglava da sam obožavala sebi da pucam u kolena. I tako sam dozvolila sebi da se, kad god krenem sa nekim na trčanje, osećam čas poniženo, čas tužno, čas iznervirano. I umesto da sve te glupave glasove ubijem i ne dozvolim kontaminaciju lošim osećanjima ja sam podlegala istim… I tako sebe ubedila da mrzim da trčim. A, u stvari, imala sam pogrešno društvo.

Jedne letnje večeri, kada sam bila sama u Beogradu i svi moji prijatelji i ukucani na moru, sam iz čiste dosade otišla na trčanje. Eto tako… samo sam obula patike i otišla u park u mom naselju. Padao je mrak, park je bio prazan a ja umirala od dosade. I rekoh – što da ne!

Istrčala sam tri kruga tada – nekih 15ak minuta, što je za mene, u tom trenutku, bio veliki uspeh! Poslednji put sam potrčala kad su me koleginice sa fakulteta naterale da igram rukomet za fakultetsku ekipu (rekoše mi – “ti si levoruka,hajde da igraš sa nama, biće zabavno obećavamo ti!“ Pa i bilo je zabavno ali njima, jer sam ja onako neprilagožena, došla iz miroljubivog sporta odbojke, završila sa poštenim podlivima i na mestima gde sam mislila da modricu nikad neću dobiti!).
Nego, da se vratim ja na temu. Bila sam toliko uzbuđena nakon što sam došla kući iz parka, srećna i zadovoljna i najbitnije ponosna na sebe! Pobedila sam svog „neprijatelja“ (tvrdoglavu glavu) i uživala!

Zakazala sam sebi naredno trčanje za dva dana, ovaj put želeći da krenem bez presije (svakodnevnog trčanja, što su oni pomenuti prijatelji sa početka forsirali jer je i bio cilj da se kampanjski nabije kondicija pred leto, što je mene iritiralo do bola)

I evo me još uvek u trčanju i ne nameravam ikad da prestanem sa istim! Samo vremenom povećavam uloge. Danas svakome, ko se koleba, ispričam ovu pričicu i kažem da svako može – kao što sam i ja mogla, samo je trebalo da otkrijem šta mi to odgovara, ko mi to ogovara i šta želim. Sebi sam tada postavila cilj (kondicija i lep izgled) i išla u tom pravcu.

Postojali su trenuci kada nisam mogla da dočekam sledeće trčanje. Obožavala sam kada se okupam znojem i kada ne mogu da dodjem do daha neko vreme. Um je umeo da mi bude cist kao suza posle treninga! Da ne govorim o tome kako mi se telo menjalo… Počela sam da planiram svoje slobodno vreme oko trčanja i nekada sam ga doživljavala kao nagradu za celodnevni rad.

Kroz trčanje sam upoznala mnoge sjajne ljude, upoznala sam i sebe, iskoristila inat i tvrdoglavost na drugačiji način (i danas ta osobina ume da se poigrava samnom).

Planiram uskoro da postavim neki lagan plan za početnike.U tome cu imati pomoć svog bf-a (triatlonca i difovca), kome će te moći da se obratite ako želite neki konkretan plan za konkretnu trku ili konkretan cilj.

Ali o tome uskoro, prvo treba njega da nagovorim 🙂

Comments

comments

Iron Mima

Runner/triathlete, IRONMAN Wannabe, blogger wannabe , Software Tester. Bullet-proof

Da čujem vaš komentar!